Čim je njen dlan
zadržao među svojim toplim i velikim šakama tren duže nego je to pristojnost
nalagala, znala je da će biti nekog sranja. Zato joj je bilo potpuno logično,
kada je nakon par rečenica, iste te šake prislonio na njenu kosu i prinevši
njeno lice sebi, poljubio je u obraz.
Još pet rečenica i
dva osmeha, već je njegova ruka bila na golom ramenu, pažljivo navlačeći na njega
skliznuti dekolte njene bluze.
*
* *
Godinama ga je
poznavala. Davala mu je ’u arendu’ svoju baštu za neku skromnu nadoknadu, što
je dovodilo do sigurnih susreta između njih dvoje.
On bi, golišav do
pasa, kamenih mišića izbetoniranih mešalicom, prekidao rad i otresao znoj sa
čela, a ona bi na tacni iznosila kafu i slatko. Sedeli bi za stolom, pod orahom
u dnu dvorišta i razgovarali.
I jeste ona, često,
prekidala priču rešivši da mu učini neku sitnu nežnost:
Donosila bi mu čist i
mirišljav peškirić da obriše lice ili mu, sa osmehom, dozvoljavala da pojede
sve ućilibarene polovine šljiva iz staklene činijice pred njim. Jednom je čak,
svojim malim makazicama, pažljivo isecala zanokticu na kažiprstu njegovog dlana
opuštenog u njenom krilu, koja ga je celo to jutro mučila i nervirala ga.
Ali, i on se tim
nežnostima, olako, kao sviknut s’ njima, prepuštao i predavao:
Kada bi se sreli na
ulici, popravljao joj je šal, ušuškavajući njen vrat ili bi je strogo, šapatom
na uvo, grdio što nije nabavila drva još proletos. Gurao trpezarijsku komodu iz
ćoška u ćošak, svaki put kada je ona pravila novi raspored i donosio joj prve,
rumene paradajze iz bašte. Jednom se, uz bezazlene psovke, popeo u vrh ogromne
trešnje da dohvati njeno zalutalo mače i
držeći ga u svojim nedrima, doneo dole.
*
* *
Sve joj je u trenu
prošlo kroz glavu: Od prekjuče obrijanih nogu, ponegde iskrzanog crvenog laka
na noktima i gaćica sa oparanom čipkom do, od sinoć neopranog pazuha i
jutrošnje šminke. Možda bi je, kao i obično, uhvatila panika zbog nesavršenosti
trenutka, da nije bilo njegovih snažnih šaka na njenim golim bedrima koje su
joj ometale misli onom izazovnom boli u dnu stomaka.
Nije bilo vremena.
Photo: Aleksandar Trifunović
Preuzeto sa: http://www.6yka.com
Нема коментара:
Постави коментар