Prvi išijas

Znate li vi, možda, kako starost počinje?

Kako prepoznajete da vam je, posle dugog čekanja, na vrata pokucala? Kako je razlikujete od stanja pređašnjeg, zvali ga vi kasna mladost ili srednje godine?

Srednje su vam one u kojima još žudite da se potvrdite! Da se dokažete! Da pokažete svetu i sebi da sve ono što ste u mladosti mogli,

ali niste umeli, sada umete! A još uvek i možete!

Sve mladalačke, onda nemoguće zamisli, srednje godine uspevaju da vam ostvare:

*Jedino ako baš niste od onih luzera što su ceo vek proveli ne mrdajući se s' mesta, ništa ne (na)učivši i ne (na)pravivši?! Džabe 'leb jeli!*

Ona maštanja iz vremena kad' niste imali ni za užinu, na velikom odmoru srednje ekonomske i kada ste jedne farmerice, sinoć oprane pa celu noć sušene, okačene iznad peći, jutrom kupili i u njih se sanjivo uvlačili! Od topline vatre učine vam se suve, da bi se netom kasnije, na ciči zimi, oko vaših golišavih butina zamrzle i u teksas-koru pretvarale. To su bila vremena starog veka, dok su zime bile još sveže i ledene. Ne k'o ove današnje, omorinom otežale i zagušljive?!

Cupkate i smrzavate se čekajući autobus a maštate o drvenim, snegom zatrpanim, brvnarama i toplim čokoladama, što ih pijuckate na krzinima ispred kamina! Snevate svoje, cvećem i zelenilom okićene buduće kuće i travnjake!

Te vas želje drže otpornima na sve nedaće kroz koje prolazite! Briga vas što za piće petkom, ili cigarete, nemate?!

Jer vi tek očekujete i mnogim se, čarobnim stvarima, nadate – Svilenim il' od egipatskog pamuka šivenim posteljinama, Šanel-nalik haljinama, visokim a podatnim štiklama, mekim, od jagnjeće kože rukavicama, raznobojnim tašnama, jasmin-parfemima, čipkanim lepezama i probranim vinima! Policama do plafona naslaganih sa svim' vama omiljenim knjigama! Porculanskim figuricama na heklanim šustiklama i zavesa sa draperijama! Na zidove okačenim slikama!

Da li starost počinje kada do ostvarenja svojih mladih želja stignete? Kada se od trke umorite? Posustanete, zadovoljni onim do čega ste došli... Onda kad' prestanete da maštate, gurate i gradite? Kada pohabanim stolicama i foteljama mane više ne nalazite? Ne želite ništa više da menjate... Samo gledate da se miru prepustite...

Ili kada vam se sve želje u onu jednu "da me zdravlje posluži" pretvore?!

Posvećeno Merimi... Da joj se sve želje ostvare!