Oglas na koji se niko neće javiti

Uopšte ne kontam kakav je problem istina?

Znam već da ona, de fakto, ne postoji, da je samo zamagljena, subjektivno obojena fikcija – svako svoju poseduje i ima. I svakome je njegova najbolja i najodanija drugarica. Svako kroz svoju svet propušta, vidi ga i proučava. Drži se nje, slepo vođen... Teško je menja i spram drugoga prilagođava. Svako svoju istinu voli i poštuje! Ne razumem zašto je onda prećutkuje? Ili je iskrivljuje, menjajući joj na silu oblik i formu koju je do sada imala, ne bi li je u neku, savršenu geometrijski oblikovanu laž, pretvorio?

Daleko od toga da želim sebe, nekulturnu, ovom nedoumicom, da opravdam! Jer ja sam od onih što u drugu krajnost idu – razbacujem se svojim istinama kako mi se ćefne?! Što je vrlo nepristojno i neuviđavno prema drugim ljudima, koje moja istina o bilo čemu niti dotiče, niti zanima!

Da sam se malo ranije rodila, ja bih Boško Buha bila! Neustrašivi bombaš koji se ne libi za svoju pravičnu, samim tim i istinitu ideju, pred mitraljez stati! Misleći da time menja svet?! 

Verujući kako objašnjavanjem svoje istinu drugome, može promeniti njegovu sopstvenu? Od četnika ili ustaše, napraviti partizana! Od kukavice iskovati hrabroga! Zombija pretvoriti u svesno biće?! 

Ceo život sam verovala kako vam istinoljubivost nikada ne može naneti zlo. Prosto, istinom koju izgovorite, samo razoružate protivnika! Njegovu još nespremnu i neizgovorenu laž, na britki vrh iskrenosti, unapred dočekate! Ogolite svaku svoju emociju, sve slabe tačke odmah otkrijete. Ne zauzimate gard, nego opušteno i mlitavo, polu-razvezanih rukavica, ruke uz telo držite! Pleksus nebranjen ostavljate... Namerno, čekajući da vidite da li je sparing partner, spreman za fer-plej?

Uglavnom po pički dobijete! Nekada boli manje, nekada više. Nekada vas samo očeše, nekada krv pljujete! Ali, od svoje istine, po cenu nosne hrskavice nabijene do potiljka, ne odustajete! Jednom zastanete...

Pogledate se u ogledalo i zapitate, da li je sve to vredelo tolike krvi i znoja? Niti su ljudi oko vas postali bolji, niti su išta naučili! Džaba ste reči trošili! Džaba ste na bunkere neustrašivo jurišali! Njima je i dalje lakše da lažu. Da kukavički svoju istinu pred vas ne iznose, kao da ste vi nje nevredni?! Laž omalovaži onoga kome se servira, više no ijedna psovka ili uvreda!

Kada me slažeš, pa još znaš da ja znam da ti dobro znaš da sam te provalila, kao da si mi dva šamara udario! Bolje da si mi lepo i otvoreno jeb'o kevu, ispljuv’o me, kurvom nazvao, golu me na ulicu isterao, nego da me na sitno i pederski lažeš! Nevešto mi prodaješ muda za bubreg?! Pa još očekuješ da ih damski progutam, da se ja zbog tvoga srama zarumenim i postidim se tvojih laži?! Kriva što sam ih "pročitala".

A toliko loše lažete, da ste lažljivost, nekada cenjenu veštinu, potpuno devalvirali! Svako ko istinom, koliko-toliko barata, može vas prozreti. Morate mnogo više vežbati!

Da zlo bude veće, sve nešto, makar šta, lažete? Glupo i bezvredno! Za neku sitnu korist ili interes! Kanda lažete prvenstveno zbog sebe, jer kada bi svoje sopstvene istine jednom na glas izgovorili, u kamen bi se pretvorili! Lažete, da sebe sami u oči ne pogledate i sa svojom sopstvenom istinom se ne sretnete.

Laž ste mi, što mi često dobro dođe za neko neopravdano kašnjenje na posao, potpuno ogadili. Sve bele laži ste mi u crne pretvorili.

Zato bih ja jednog dobrog, namazanog, svetskog lažova! Veštog i doslednog, što od svojih laži beskrajne a lepršave mreže plete. Nekoga što laže punog srca, što vas lažima neprekidno uvlači u svoj, savršeno iskrojen lažni svet! Jednog od onih što ih ne možete uhvatiti, jer laž je njihova istina!

„Molim te, budi majstor! Slaži me da ne znam! Zavedi me svojim lažima sve dok moje, dojučerašnje istine, ne iskriviš i pretvoriš u bivše. Skroji mi jednu u koju ću, bezrezervno da poverujem. Vrati mi veru u laž kao oružje neophodno samo u velikim i važnim bitkama!“

 photo credit: www.opusteno.rs