O blogovanju

Zašto ljudi pišu blog?

Razni su razlozi u pitanju, ali ono što je zajedničko svima je potreba za egzibicionizmom. Pogotovo kada je u pitanju ’lični’ blog, kakav je moj, gde pred masu nepoznatih ljudi, iznosite svoju intimu i delite sa njima trenutke svog života, a čitaoci dalje, sami prosuđuju, da li je to vredno njihovog interesovanja.

Vrlo slično rijalitiju, ruku na srce.*

Ostalo je marketing.

Kako sam počela da pišem blog?

Nagovorili me na Fejsu.

Tatjana je svemu tome najviše kumovala, jer mi je poslala linkove za sve instrukcije sa njenog sajta i objašnjavala mi blagodeti blogovanja. Ona je prva delila moje postove i ubacila me u neke blog-grupe. Posle je sve išlo samo od sebe.

U međuvremenu sam shvatila da je blog odličan medij za ostavljanje sebe u vremenu koje je pred nama -  Vremenu bez pisama i albuma sa fotografijama. Jednog dana će i moji čukun-unuci moći da pročitaju šta im je baba trućala: Od saveta o veresijanju, preko recepata za zimnicu i priloga za biografiju, do seksi, ženskih pričica.

Eto odgovora na prvo pitanje – Pišem testament.

Šta me svih ovih godina i dalje drži u blogerskom svetu?

Tek sam nepune dve u ovoj priči. Blogerski svet je isti kao i ovaj, napolju – Od sujetnih, bolesnih i raspomamljenih zveri, do ljudi čista i otvorena srca.

Mnogima kompleksi i frustracije ’vire’ kao neupasane košulje, a mnogi se ne stide da budu slobodni i poklone ti svoje najskrivenije misli; Neki su ogorčeni, neki lepršavi i veseli.

Ja pišem taj svoj testament i ne jedim se puno oko bilo čega.

* * *

Prosleđujem ista pitanja mojim dragim:

1. Farah

2. Kata

3. Tatjana

Photo by Alex.