31.12.2014.

Novogodišnja



Evo ga... Poslednji zalazak sunca ove godine.

Red je da se sa ovom godinom, pristojno i u miru, oprostim. Da sebi i vama nešto lepo zaželim.

Godina ko godina. Obična, bremenita... Samo su stari problemi zadobili jedan potpuno novi oblik i formu, na koji se, vešto kao i do sada, treba privikavati - Igrati po pravilima, a dušu netaknutu sačuvati!
Ali prepuna uzbuđenja koja ulivaju nadu da se i posle pedesete može živeti!

21.12.2014.

Ispala bajka, nastavak




Podelih ja juče onaj post o Marokancima, što još uvek, uprkos neumitnom toku vremena, vole žene onako kako su muškarci to oduvek činili! Još dok su Kromanjonci bili.

20.12.2014.

Ispala bajka


Možete vi reći da je sve ovo što ja pričam samo pusta, turistička bajka!
Da nije moguće da postoji zemlja u kojoj muškarci vole žene? Ma, ne mož’ biti da negde ima da muškarci o ženama dobro misle? Da im se raduju? Da im veruju? Da ih kao svoje Boginje gledaju? Da ih, protivno svakoj veri, obožavaju?!

18.12.2014.

Buk i ja



Znaš li ti, kevo, onu priču o Bukovskom?“, pita me preksinoć.

Ja sam u sudoperi. Ribam onaj moj omiljeni pleh, sa rupama, koga je najteže u prvobitno, čisto, stanje vratiti.
Okrećem se prema njemu. Mokrom nadlanicom sklanjam kosu sa lica. Ne stižem ni da odgovorim.

08.12.2014.

Bezočni


Ponedeljak, tri dana posle plate. 
Dan bez ijedne iluzije. Dan ogoljen i realan. Baš ničeg lepog u njemu. Da se za neku slamku utehe uhvatite?! Da bahate ljude oko sebe osvestite! Il’ da ih, bar, ne sretnete?



Bezočan! Prava reč za sve što čuh i videh danas. Slutim da je namenjena onima što pored živih i zdravih očiju u glavi, ništa pod milim Bogom, ne vide?! Ni sebe, ni druge?!

Nego kao uspaničeni slepci, udarajući gde stignu i gazeći preko svega, jure u susret svojim ambicijama i juče pomenutom – novcu! Kao da će im on, sve što im fali, kupiti ili dati?!

07.12.2014.

Novac na mukama

Ne mogu da zaboravim Maroko. Dok sam se po njemu muvala i dok su svi ti mirisi i boje bili sveži u mom umu – vremena za pisanje nije bilo? Trebalo je što više videti i doživeti?
Ne smem da zaboravim Maroko! Jer ako izgubim tragove koje je ostavio na meni, neću vam nikada sve, baš sve, ispričati? A moram sve u reči pretvoriti!

05.12.2014.

Marokanski začin

Ovo će biti moj prvi pokušaj kopirajtinga. Čitala sam na internetu nešto o tome, položila sam „Marketing“ sa 10-kom, što je valjda sasvim dovoljno da se u pisanju reklama i ja okušam! Cilj priče koja sledi, je da vas, čitaoce, ubedi da obavezno i neizostavno, prvom povoljnom prilikom, uzmete pasoš i otputujete u Maroko!

01.12.2014.

8 sati



Navalile ove žene na mene! Ove blogerke!

„Piši knjigu! Izdaj knjigu!“

Te ide mi pisanje, te unucima treba ostaviti nešto „u papiru“ a da novci nisu!? 
Samo mi nepotrebne brige zadaju? Povrh svega što ovih dana imam na umu, još o sebi kao piscu treba da dumam?! Sto briga već imam na vratu! 
Opet se školujem, januarski praznici tj. ispitni rokovi mi se bliže? Svi ’oće neke seminarske...  Ovi na poslu me naterali, da na kraju i koncu svega, još i ISO za podproces „Računovodstvo“ pišem?!