19.10.2014.

Sam svoj doktor!

Da li nekada zavirite u sebe? Razgrnete se, rašijete, rasparate… I onako se, baš detaljno pregledate? Dijagnostikujete kvar i sami smislite popravku istog?

Sa psihologijom nikakve veze ja nemam. Ne čitam knjige o tome kako naći pravi put ili doživeti savršenstvo i nirvanu! Ne čitam tekstove o lečenju stresa, bolesti koja se raširila više od kancera i koja preti da čovečanstvo dovede do samouništenja! Tek od skora sam za nju i čula, a lično ne poznajem nikoga ko od nje boluje. Tako da sam i za to potpuno nezainteresovana. Znači, skroz sam anti-psihologična, ako ne računam činjenicu da sam u jednog zgodnog studenta te nauke, bila, po mom običaju, smrtno zaljubljena! Za one koji me ne poznaju – Ja se uvek zaljubljujem samo smrtno! Ni manje ni više?! Sve manje je čisto gubljenje vremena, a više?! Pa, više do smrti, voleti je nemoguće!

16.10.2014.

Ćoravi post

Piter Brojgel, stariji, 1568. "Slepac vodi slepca"



Knjige već dugo ne čitam. Nikako da mi potrefe prave naočare za „blizinu.“ One za staračku dalekovidost, koja se verovatno tako zove, jer njome vidite unapred. Na daleko... Skoro da svoju budućnost možete da predvidjate!

15.10.2014.

Gastro izazov



Moja prijateljica sa interneta Olja, koja mi je bila podrška na samom početku mog blogovanja, zadala mi neki domaći zadatak. 
A ja sam vam od onih kojima samo treba nešto zadati! Čim ja nemam nešto što moram da uradim, odnosno napišem, ja vrludam okolo. Ne sedam za komp, lenstvujem, slušam muziku...  Al’ ako mi nešto naredite ili me zamolite, ja to po vojnički! Odmah izvršavam i sprovodim u delo. Čak mi to daje dodatnu inspiraciju.

12.10.2014.

Tata (Zapis o gubljenju)




Kada sam, svojevremeno, objavila priču „Tudji brak“ definitivno se potvrdila ona velika istina o našem mentalitetu i malogradjanštini.
Jer, po meni, napisala sam posle nje mnogo boljih i zanimljivijih mojih premišljanja i zapažanja, ali taj post od prvog dana kada je osvanuo na web-u, do danas, drži rejting jedne od najčitanijih priča. Da se zvao „Moj brak“, verovatno ga niko živ ne bi ni pročitao, niti primetio. Ali „Tudje je uvek sladje“, pa gomila mojih, meni nenaklonjenih, čitalaca voli taj tekst da pogleda. Ako ima dovoljno strpljenja i radoznalosti, pročitaće ga do kraja i tako otkriti mnogo detalja iz mog privatnog i intimnog života. Ono zbog čega bih ja, eventualno, mogla da se od stida zarumenim je činjenica da je svaka reč u tom postu, gola i živa, istina. Od onih ružnih detalja o razvodu braka mojih roditelja do mene, grešne ljubavnice, koja je, ne znajući ovo što danas zna i u glavi ima, petljala sa „tudjim muževima“.

05.10.2014.

Demokratijo, srećan ti rodjendan!




Sve ja, bitne i važne, datume zaboravljam. Ne pamtim koji je bio dan toga juna kada sam se venčala? Nikako ne mogu da se setim koji je datum bio kada je moj muž rešio da sebi muke skrati i sam sebi presudi? Znam samo da je bila nedelja uveče. Što zaboravljam rodjendane prijatelja i bliskih ljudi, ni po jada?! Nego sam jednom i sopstveni zaboravila! Nazovem drugaricu da je obavestim o koncertu u studiju „M“, iduće subote,  a ona me pita: „Ti to proslavljaš rodjus?!“. Ja zatečena.
„Bože? Samu sebe sam zaboravila?“

04.10.2014.

Sladak lebac




Ovog leta Gospodnjeg, tačnije za mesec dana, navršava se punih 30 godina od kako ja jedem državni lebac.
„SSS“ (Srednja stručna sprema, koeficijent 12.40, sa minulim radom). Za one mlađe, koji nisu poznavaoci tih prilika, u pitanju je klasični činovnik! Ćata, šalteruša... Čuli ste za to? Samo sam ja malo  bolji slučaj, ekonomski tehničar, ceo vek u finanijskom odeljenju, bez kontakta sa strankama. Ovo navodim kao vrlo bitno jer raditi sa strankama je postalo veliko sranje, o kome će kasnije biti reči.

02.10.2014.

"Blog terapija"





Ako želite da u svom životu, uprkos okolini u kojoj  silom prilika morate da živite i da se sa njom srodite, postignete izvesni duševni sklad i harmoniju sa samim sobom, neophodno je da uradite par stvari: